У ЛУДНИЦИ

Рим, Године 1991.

Чуђење људи изгледа да је се стишало. На Балкану рата неће бити; Србија, кажу, прихвата распад Југославије. Само је један човек, из мноштва, сигуран да ће се заратити. Он мисли да је дошло време жртвовања. И без жалости, у дубокој ноћи одлази и лупа на једну тешку гвоздену капију. Капија се отвара и светиљка са високог стуба у магли га обасјава док одјеци лењих корака, двоје људи, потмуло одјекују кроз башту све до првог павиљона... затим оштар звук звона.

"Господине" – каже портир – "директор спава".

"Довољан је и дежуирни лекар"–одговори човек–"познајем пут".



Тако почиње прича о Марчелу. Капија је она кроз коју се улази у лудницу, а онај човек је “добровољни лудак” који личи на позоришног избавитеља са неке сумануте позорнице.



Рат је избио! Марчело кажњава самог себе мислећи да заслужено кажњава човечанство и у лудници пролази кроз све павиљоне: од првог где мистични параноици сањају до предпоследњег где се луди егзибиционисти свлаче голи и вриште. У последњи павиљон, тамо где се затварају криминалци и убице, још увек није крочио.

У Уједињеним Нацијама државе се журно окупљају једна за другом. Условљавају! Прете! Хоће да нтервенишу. “Бедно” спонтано промрмља Марчело. Убеђен је да треба неко једном, макар само један човек, да пати због човечанства које је полудело. Већ три дана гладује, угледа се на Христа, и тражи љубав за све људе.

Марчело је лудак који хоће да размишља више од других. Лудост овог несрећника је у томе што је потврђена од више великих психијатра. Они кажу да изгледа као симулант, али није, јер његова лудост се изражава према тежини вести које му стижу са фронта.

И тако Марчело разјарује своје лудило, степеник по степеник све га више уздиже; жртвује се за човечанство. Смештен је у предпоследњи павиљон, онај где су смештени егзибиционисти, који је иначе доста удаљен од тешке гвоздене капије.

Срби, хрвати, муслимани, као да нису браћа, једни другима пале села. Ужас! Марчело неће да се купа. Многи из његове собе, по узору, не умивају се већ више дана. Бомбе падају на градове, болнице, цивиле, а гранатирана је и једна пијаца. Једни друге оптужују. Проклетство! Марчело је на кревету, го, јауче и дере се док обавља скарадност; покушава да искаже своју гадост тако што мастурбира свог другара из исте собе. Предпоследњи павиљон, онај где су смештени егзибиционисти, који је иначе доста удаљен од тешке гвоздене капије. Наређење лекара: Марчелу се забрањује читање новина!

Марчело започиње убедљиво гладовање. Већ данима одбија храну, само испушта урлање које ражалошћује чак и болничаре. Остали пацијенти хоће да спавају па почињу и они да се деру. Нова наредба: нека се Марчелу донесу новине!

И тако он поново чита, сазнаје новине и муца: “Боже! Боже! Боже!” Изгледа да је неки застој, стагнирање у бомбардовању. Кажу преговара се. Зато Марчело неће више да буде у овом павиљону који му се гади. Тако почиње један период мистичног усхићења, који траје тек толико колико је довољнпо, па лекари одлучују да га преселе у први павиљон који је ближи гвозденој капији.





Али рат је наставио своје крваво разарање. Цео свет је на ногама. У Уједињеним Нацијама државе, према сопственим интересима, бирају кога да бране. Као и у ранијим ратовим што је било, кажу старци. Марчело хоће да умре; човечанству је потребна чистоћа. Он жели да се својом смрћу очисти и цело човечаанство да искупи.





Ноћ је. У башти Марчело сакупља суво грање, припрема своју ломачу. Како је само дошао до шибице?!? Спасили су га у последњем тренутку, кад му је пламен већ захватио лице. Проћи ће неко време у страшним мукама од задобијених пликова: Три болничара добијају отказ. “Њих тројицу на фронт” – радосно узвикује један лудак који воли рат. Марчело пати као проклетник који није могао да се прочисти и искупи човечанство на својој ломачи. Преместили су га у неки други павиљон далеко од тешке гвоздене капије. Пажљиво је осматран и још једном су се усудили да му забране приступ новинама. У међувремену лекари проучавају тај нови психијатријски случај: умни болесник који је у стању да градира своју болест, мишљења се размимоилазе, нова врста лудила? Лудак који симулира мудрост? Мудрац који бира облик свог лудила?





На простору Балкана трагично време неминовно протиче. Рат јe се поново разбуктао: бомбе падају на градове, болнице, цивиле, руше мостове, погођен је и један путнички воз, и аутобус. Кажу да су то грешке и зову их колатералном штетом. Свет је у паници. Државе домиошљају све и свашта: ко за идеал правде, ко за лични комерцијални кантар, хотелијери су терорисани мишљу да ће им пропасти туристичка сезона а рибари пуне мреже бомбама истовареним у Јадран. Медијска пропаганда је захуктана. Стравичне вести вешто круже, на срамоту цивилизације и човечанства. Круже вести да срби секу руке деци, а рањенике довршавају маљом у потиљак. “Доста” - запомаже Марчело – “доста”. У свом делирју види окрвављену социјалну средину и баца се у суманут бег од људи. И ево: ударац ножем у груди болничара чувара; један примитиван убод, лоше изведен, и зато смртоносан. Због лажи да срби секу руке деци Марчелу следује вечна изолација у павиљону резервисаном за криминалце. Срби докрајчују рањнике маљем у потиљак? “Доста", - запенушено урла Марчело - "нећу да живим, нећу да видим, нећу да слушам”. Није важно што болничар умире?!? Тамо је човек, у павиљону за убице, који пати због људског несхватања о животу који би требао да буде љубав.

E, Marchelu je sigurno lakse nego onima kojima su bol naneli drugi, A da je Marchelo umobolnik jeste sasvim sigurno; nema zdravog bica u vasioni koje sebi samom nanosi bol za smrt.
To sto pauci otpustaju svoja jaja i beze od onih koje oplodjavaju jeste u cilju ocuvanja svojih zivota: bolje ziv bez jaja, nego mrtav sa jajima; misle pauci.
Ja mislim obrnuto, ali na srecu nisam doteran pred izbor.

juce sam procitao ovaj clanak:

"Gde je danas srpska literatura, ..."

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/306676/Gde-je-danas-srpska-literatura-Nikada-se-nije-vise---objavljivalo-niti-je-knjizevnost----znacila-manje

i video informaciju da je pisanje prica nasa jaka delatnost.

gle! cuda! ohrabrili se beskicmenjaci nesto reci o uzasima koji vladaju ( zato sto je ovo scena vec vise od deset godina)..hm.. Miodrag Jaksic je sekretar mimistarstva za dijasporu i ima izdavacku kucu u kojoj je on i editor i glavni odgovorni urednik ,vlasnik- naravno..I organizuje taj isti sekretar kroz clanstvo njegove rednje konkurse za najbolje slikare,crtace, pripovedace i ostala mlacenja slame...i pobednike salje na put u Bec.. o cijim troskovima pitam se? a silni umetnici, pisci i slame mlatioci koje je okupio oko sebe imaju izuzetan malogradjanski ukus koji bira za stampu, forsira, reklamira ono sto ljudi sa tim ukusom i razumeju...vrlo malo..ili kvantitativno mnogo...oh..medjutim, to nije samo tako u Srbiji..svuda, svuda, svuda u bivsim republikama ljudi misle da samo zato sto vole poeziju i u stanju su tri stiha sastaviti da su pesnici - jesu- u njihovom divnom svetu..naravno to vazi i za ostatak literature.

steta sto isti beskicmenjaci, koji se odjednom usudjuju govoriti o stanju literature, ne raspolazu sredstvima za izdavanje...verovatno su i oni necije politicke lutke politickog momenta...

e to:

"... forsira, reklamira ono sto ljudi sa tim ukusom i razumeju...vrlo malo..ili kvantitativno mnogo..."
a boji se da baci pogled na ono sto masa bezveznjaka nece kupiti stampano u svesku, knjigu.

Ево још мало за размишљање о "потресу мозга"

Зна се, за т.зв. менталне болести су потребне жртве и експерти. За жртве се каже “пацијенти”, а експерти се називају “специјалистима”. Тамо где би могле да буду потенцијалне жртве, а експерти су одсутни болест се и не уочава,није изолована и на крају се и не примећује.

То је случај и са онима који напусте своју средину и сваки траг им се изгуби. Да ли су они душевно болесни, или су жртве: мита о менталној болести, вештачке “културе”, синдрома који подстрекују “специјалисти” или су једноставно; типичне социјалне претпоставке које би да излече све проблеме који иначе сметају; родитељима, послодавцу, школи, па чак и возачу аутобуса?

da li, po ovom tvom objasnjenju, eksperti u oblasti mentalnih bolesti nesto dijagnisticiraju ili iniciraju?
Ako se nesto ne primeti onda je medju jednakima ili nije mnogo razlicito od mase.

Zato ja molim da mi zrtve i eksperte, tj. pacijente i specijaliste, malo opsirnije objasnis.
biti lud i biti u ludnici su stanja koja ne govore mnogo o mentalnom zdravlju/bolesti, jer ima ludih koji nisu u ludnici i ima zdravih u ludnicu silom ubacenih.

A ima i drustava u kojima su mentalno zdravi u manjini, pa etiketirani kao ludaci.

Marccelo je lud u zrnu; od rodjenja:
Koji jos Italijan se mentalno poremetio zbog ex-Yugoslovena?

Tako ispada da su njemu Srbi i Bosanci samo izgovor za konflikte koje on ima u sebi, a koji su se slucajno izdiferencirali u vremenu ex-Yu pizdarija.

Јок бре... мрско ми је да цртам.

shiatsuka ::

Јок бре... мрско ми је да цртам.

dobro, bre. ne moras.

shiatsuka ::

Рим, Године 1991.

Чуђење људи изгледа да је се стишало. На Балкану рата неће бити; Србија, кажу, прихвата распад Југославије. Само је један човек, из мноштва, сигуран да ће се заратити. Он мисли да је дошло време жртвовања. И без жалости, у дубокој ноћи одлази и лупа на једну тешку гвоздену капију. Капија се отвара и светиљка са високог стуба у магли га обасјава док одјеци лењих корака, двоје људи, потмуло одјекују кроз башту све до првог павиљона... затим оштар звук звона.

"Господине" – каже портир – "директор спава".

"Довољан је и дежуирни лекар"–одговори човек–"познајем пут".



Тако почиње прича о Марчелу. Капија је она кроз коју се улази у лудницу, а онај човек је “добровољни лудак” који личи на позоришног избавитеља са неке сумануте позорнице.



Рат је избио! Марчело кажњава самог себе мислећи да заслужено кажњава човечанство и у лудници пролази кроз све павиљоне: од првог где мистични параноици сањају до предпоследњег где се луди егзибиционисти свлаче голи и вриште. У последњи павиљон, тамо где се затварају криминалци и убице, још увек није крочио.

У Уједињеним Нацијама државе се журно окупљају једна за другом. Условљавају! Прете! Хоће да нтервенишу. “Бедно” спонтано промрмља Марчело. Убеђен је да треба неко једном, макар само један човек, да пати због човечанства које је полудело. Већ три дана гладује, угледа се на Христа, и тражи љубав за све људе.

Марчело је лудак који хоће да размишља више од других. Лудост овог несрећника је у томе што је потврђена од више великих психијатра. Они кажу да изгледа као симулант, али није, јер његова лудост се изражава према тежини вести које му стижу са фронта.

И тако Марчело разјарује своје лудило, степеник по степеник све га више уздиже; жртвује се за човечанство. Смештен је у предпоследњи павиљон, онај где су смештени егзибиционисти, који је иначе доста удаљен од тешке гвоздене капије.

Срби, хрвати, муслимани, као да нису браћа, једни другима пале села. Ужас! Марчело неће да се купа. Многи из његове собе, по узору, не умивају се већ више дана. Бомбе падају на градове, болнице, цивиле, а гранатирана је и једна пијаца. Једни друге оптужују. Проклетство! Марчело је на кревету, го, јауче и дере се док обавља скарадност; покушава да искаже своју гадост тако што мастурбира свог другара из исте собе. Предпоследњи павиљон, онај где су смештени егзибиционисти, који је иначе доста удаљен од тешке гвоздене капије. Наређење лекара: Марчелу се забрањује читање новина!

Марчело започиње убедљиво гладовање. Већ данима одбија храну, само испушта урлање које ражалошћује чак и болничаре. Остали пацијенти хоће да спавају па почињу и они да се деру. Нова наредба: нека се Марчелу донесу новине!

И тако он поново чита, сазнаје новине и муца: “Боже! Боже! Боже!” Изгледа да је неки застој, стагнирање у бомбардовању. Кажу преговара се. Зато Марчело неће више да буде у овом павиљону који му се гади. Тако почиње један период мистичног усхићења, који траје тек толико колико је довољнпо, па лекари одлучују да га преселе у први павиљон који је ближи гвозденој капији.





Али рат је наставио своје крваво разарање. Цео свет је на ногама. У Уједињеним Нацијама државе, према сопственим интересима, бирају кога да бране. Као и у ранијим ратовим што је било, кажу старци. Марчело хоће да умре; човечанству је потребна чистоћа. Он жели да се својом смрћу очисти и цело човечаанство да искупи.





Ноћ је. У башти Марчело сакупља суво грање, припрема своју ломачу. Како је само дошао до шибице?!? Спасили су га у последњем тренутку, кад му је пламен већ захватио лице. Проћи ће неко време у страшним мукама од задобијених пликова: Три болничара добијају отказ. “Њих тројицу на фронт” – радосно узвикује један лудак који воли рат. Марчело пати као проклетник који није могао да се прочисти и искупи човечанство на својој ломачи. Преместили су га у неки други павиљон далеко од тешке гвоздене капије. Пажљиво је осматран и још једном су се усудили да му забране приступ новинама. У међувремену лекари проучавају тај нови психијатријски случај: умни болесник који је у стању да градира своју болест, мишљења се размимоилазе, нова врста лудила? Лудак који симулира мудрост? Мудрац који бира облик свог лудила?





На простору Балкана трагично време неминовно протиче. Рат јe се поново разбуктао: бомбе падају на градове, болнице, цивиле, руше мостове, погођен је и један путнички воз, и аутобус. Кажу да су то грешке и зову их колатералном штетом. Свет је у паници. Државе домиошљају све и свашта: ко за идеал правде, ко за лични комерцијални кантар, хотелијери су терорисани мишљу да ће им пропасти туристичка сезона а рибари пуне мреже бомбама истовареним у Јадран. Медијска пропаганда је захуктана. Стравичне вести вешто круже, на срамоту цивилизације и човечанства. Круже вести да срби секу руке деци, а рањенике довршавају маљом у потиљак. “Доста” - запомаже Марчело – “доста”. У свом делирју види окрвављену социјалну средину и баца се у суманут бег од људи. И ево: ударац ножем у груди болничара чувара; један примитиван убод, лоше изведен, и зато смртоносан. Због лажи да срби секу руке деци Марчелу следује вечна изолација у павиљону резервисаном за криминалце. Срби докрајчују рањнике маљем у потиљак? “Доста", - запенушено урла Марчело - "нећу да живим, нећу да видим, нећу да слушам”. Није важно што болничар умире?!? Тамо је човек, у павиљону за убице, који пати због људског несхватања о животу који би требао да буде љубав.

Задивљујуће лудило





Марчело се још увек премешта од павиљона до павиљона, али никада неће изаћи из луднице. Рат је завршен и са њим игра смрти, али Марчело и даље пати: због лажних обећања разних партија, због падања министарстава, због корупције која се дрско разлива после мукотрпног рата. И новине не шкртаре са вестима: жене које голе плешу у обојеним подрумима. “Содома и Гомора” – муца Марчело - ”па зар никад неће сићи божији анђео?“ Он хоће још да пати убеђен да ће и после смрти патити.



То је узвишена судбина његовог делирија.



Марчело је луда жртва своје немирне и очајничке природе. Потпуно је луд и ако своју болест (сетите се Хамлета) уме да уканалише у одређен метод. Марчело је човек који живи према сопственој философији, а што се философи никад нису усудили да учине. Он живи по закону љубави, само што не зна да љубав није подложна законима. И то је срж његовог лудила.

Марчело никад више неће изаћи из луднице. За њега је велика гвоздена капија закована. Ко зна, кад умре, можда ће да га сахране на грубљу у башти луднице, или у некој још већој башти негде напољу? Марчелу је требало само мало сунца! Можда ће му луадци, једног дана, подићи споменик, којим би као вавилонском кулом да додирну небо.

Jako lepo samo je prica mnogo dublja ili pak plica od ludosti ali mudrosti svakako bilo nije , ali lepa prica

Хвала Папак.

Пре неколико дана сам посетио Марчела и испричао му да поново залазим овде у моју кафеџиницу те да сам се срео са једним старим познаником. И тако, реч по реч, замолим га да се нађе при руци том мом познанику кад га будем послао на опоравак

Марчело одмахну и узвикну: Nente raccomandazioni! Non ci sono posti per i privilegiati!

Још мало за размишљање о лудилу:

Лудилоo је једно стање људског бића. У нама лудило постоји и присутно је као што је присутан и разум.
Проблем је што једно друштво да би се декларисало цивилизованим, морало би да прихвати разум у истој мери као и лудило. На жалост то не чини већ задужује једну науку, психијатрију, да преобрази лудило у болест са циљем да је елиминише. Тако се ствара разлог за постојање луднице који се садржи у настојању да неразумно биће претвори у разумно.
Кад је неко луд и уђе у лудницу онда се његово лудило претвара у болест. Тако, тај неко, постане рационалан јер је болестан.

shiatsukaПре неколико дана сам посетио Марчела и испричао му да поново залазим овде у моју кафеџиницу...да се нађе(m) при руци том мом познанику кад га будем послао на опоравак @U svakom ludilu ima sistema pa i u tvojoj kafeđinici...sreo sam te kad si išao kod Marčela...pustili bili i mene na kaficu i da pročitam novine...pa da@

Cuvamo na strazi po dvoje forum da ne propadne.
FJM kasni na posao

@U svakom ludilu ima sistema pa i u tvojoj kafeđinici

...odoh ja na kliniku za normalne...kaj ne@

Tako je bilo dosadno bez Luneta tj Shiatsuke i Dragceta sad kao da je malo podgrejana ova sarma od kafane...

Papak ::

Cuvamo na strazi po dvoje forum da ne propadne.
FJM kasni na posao

Evo ja sama, na moja nejaka pleca se svalilo sivilo kafane, dok ribam sank i poliram ove case koje ste zapljuckali...Iskljucicu disko kuglu, dan je, a i ne znam ko je uopste okacio u ovu ludaru...

Papak ::Cuvamo na strazi po dvoje forum da ne propadne.

@Štednja...štednja struje i šta ima ...reko precjednik Papak...

od danas ..od malo morgen stražarimo u grupama po jedan

...pa da...prvo Vlada da isključi disko...Sovica vidi noću pa

prozore obrisati sjekirom...čaše ne prati ima da budu stalno

pune ..da se vidi rasko...koš

sto -

@što jes jes...ljubim te ubesvjest@

@uzdravlje...živio ...prost...što i jesi

...bolje "uzdravlje"..živit moš i u ludnici

...ako buš puno nazdravljal

...kad je bal (nek jebal)@

Mac Lun( po noći!!!)

it `s all right!


You and me

Dok nas dvojica pijemo onaj može i da puši i da puše (duva).

Po volji mu; mada i po prilici.

@šta ćeš svatko ima neku manu...netko ne pije netko ne pući... onaj je popušio i svoje i tuđe...a ja od svojih usta otkidam da mogu dobro jest i pit...kad izađem iz ove poliklinike od ove dr Plavićke...poluklinke mislim si sam u sebi...

Tako je bilo dosadno bez Luneta tj Shiatsuke i Dragceta sad kao da je malo podgrejana ova sarma od kafane...


Strawberries, cherries and an angel*s kiss in spring...
My summer wine is really made from all these things.

JEDINO JE SARMA BOLJA KAD SE PODGIJAVA...BILA

https://www.youtube.com/watch?v=5koTh31q_UY

Свака ти част Луне! Баш си лепо одабрао и резимирао. "Нек се види раскош".

Видиш Драгољубе, није било потребно да ти цртам. Ту је Луне који ти све објасни. Ти треба само да се потрудиш како би схватио. Баш тако учи све док не схватиш.

ne uspeva mi da vas shvatim.
Mozda zato sto se i ne trudim,
jer ne verujem ni u svoje zakljucke, te da bih u tudje.

Izvesno je samo to da sam precizniji od vaseg Sokratesa:
Ja znam da sam glup.

@ŠTO NAPISAH NAPISAH...KAO PILAT NAD HRISTOVIM RASPELOM
...INRI...ISUS NAZAREĆANIN REX IZRAILU@



“ISTINA O MEĐUGORJU KLJUČ MIRA”





Pišem, mislim, moju zadnju pjesmu


Ne kad mi se pisati prohtije


Već nad glavom kad dopiru riječi


I kroz ruku i uvijek s olovkom


Na papiru poruka nastaje





Prethodi joj uvijek nešto
važno


Potaknuto i od drugih ljudi


A danas me slika Bogomajke


Vidjelica Gospe s Međugorja


Sjetila na jednu knjigu
snažno





O Istini o Miru i Međugorju


Što govori o skrivenoj poruci


Gospe još od prvog prikazanja


Na mjestu jednog velikog
stradanja





Na nebu se pojavile riječi


MIR MIR MIR
MIR


A od Gospe poznato mi lika


Vidjelice prenijele mu riječi




Da jezikom slavenskih naroda


Mir treba da znači „mirite se“





„Rane Moga Sina još krvare


I ja tražim među vama ljude


Da se želje Njegove ostvare


Da se sve strahote zaborave“




Luka Lune Jović – Juvenilus 2011 AD




https://www.youtube.com/watch?v=UN9Te3skGLs&feature=related

flyingjoymaker ::

Marccelo je lud u zrnu; od rodjenja:
Koji jos Italijan se mentalno poremetio zbog ex-Yugoslovena?

Tako ispada da su njemu Srbi i Bosanci samo izgovor za konflikte koje on ima u sebi, a koji su se slucajno izdiferencirali u vremenu ex-Yu pizdarija.

Био сам у посети Марчелу и затекао га у молитви. Прислушкивао сам га како мрмља и ево шта сам чуо:
наша епоха је покосила многе младости. На позив трубе и ти си нас Србине оставио. Твоје име је увијено у заставу а глас ти се чује у херојској химни твоје отаџбине за коју си пао. И као ти младићу, већ зрели човече, многи и многи други, сви деца многих мајки су покошени. И у вијорењу заставе којом си прекривен пуно је загрљаја; нежност твог оца и мајке, љубав твоје жене и деце твоје...

Смрт није умирање већ је свршетак рађања. Зато је часно је пасти на бојном пољу јер ко умире за друге живи у бесмртности.
Одувек су мајке плакале јер за сваку од њих, иако си постао херој, ти си само дечко. Увек су веренице и младе плакале јер си био њихова љубав и судбина. Свагда су деца плакала јер за свако од њих био си сигурност живљења.

Војници посејани у бразди рењене отажбине су живо семениште за боље човечанство.

se-ri, se-ri moj golube beli.

Neka ti Luka ovo prevede na njemacki

flyingjoymaker ::

ne uspeva mi da vas shvatim.
Mozda zato sto se i ne trudim,
jer ne verujem ni u svoje zakljucke, te da bih u tudje.

Izvesno je samo to da sam precizniji od vaseg Sokratesa:
Ja znam da sam glup.

Не упоређуј се са Сократом! Он је ЗНАО да ништа не зна. а ти НЕ ЗНАШ да ништа не знаш.

flyingjoymaker ::

se-ri, se-ri moj golube beli.

Neka ti Luka ovo prevede na njemacki

И шта сад да ти радим.., кад теби ништа свето није!?!

pa, je-bi me.

navik`o sam da me je-bu nacionalisti raznih nacija.
I opet ti kazem: serete o srpstvu iz zavetrine.

flyingjoymaker ::

pa, je-bi me.

navik`o sam da me je-bu nacionalisti raznih nacija.
I opet ti kazem: serete o srpstvu iz zavetrine.

mnogo volem kad kazes nesto tako jednostavno a istinito, seru iz zavetrine, e jesi pogodio u centar!

Care, care moj drugare, a nastavak znas...

Provokatorka ::

flyingjoymaker ::

pa, je-bi me.

navik`o sam da me je-bu nacionalisti raznih nacija.
I opet ti kazem: serete o srpstvu iz zavetrine.

mnogo volem kad kazes nesto tako jednostavno a istinito, seru iz zavetrine, e jesi pogodio u centar!

Care, care moj drugare, a nastavak znas...

Само си ти фалила... добро си дошла ако ти је ишта од мозга остало.

пс.
ово у вези твог мозга... ваљда знаш о чему причам.

ЈогиМан и ти Педерушо,
не разјебавајте ми тему јер ћу морати да вам уништим труд.

ciko ciko a zasto su ti tako velike usi?

nisam ocekivala od jednog tako kultivisanog bica koji pise smesne price iz ludare da se svadja sa ostalim clanovima ove druzice, ili se ti to mozda samo salis?

shiatsuka ::

ЈогиМан и ти Педерушо,
не разјебавајте ми тему јер ћу морати да вам уништим труд.

jaka tema!
Zbog nje ne mora covek ici u Italiju; ima je i ovde.

flyingjoymaker ::

shiatsuka ::

ЈогиМан и ти Педерушо,
не разјебавајте ми тему јер ћу морати да вам уништим труд.

jaka tema!
Zbog nje ne mora covek ici u Italiju; ima je i ovde.

Fly a na koga je to mislio, ja ne kapiram nista izgleda?

ma ne uzimam za ozbiljno nijednog koji veruje da je Srbin smo zato što sere o Kosovu, ide u Crkvu i piše Kirilicom.


ja sam kosovski Faraon


i to zaista jer su moji preci proterani iz Dečana i u Sremu osnovali Deč (sada opština Pećinci).

shiatsuka ::

ЈогиМан и ти Педерушо,
не разјебавајте ми тему јер ћу морати да вам уништим труд.

Ahahahah Jogi Man...Ajoj madre mioooooooooooo

verovatno je mislio na jogi dusek, i jes vala udoban ne previse mekan, taman kako treba!

Jel to znači da Dragče ima anatomski ? Msm fotke su bile odpozadi, a ja pitam za spreda, da.

pa zar nemaju svi takav?

Bože, ženo-otkud bih ja to znala...Od kada sam uradila himenoplastiku nešto mi se i u mozgu promenilo-uzročno-posledično

ne smeta mi pamet, te da ne bih mogao i njega da fotografiram.